Треба извршити анализу и утврдити да ли је било кршења форме приликом смена уредника и челних људи Радио телевизије Војводине, изјавио је у интервјуу за Радио Слободна Европа председник Владе Војводине Игор Мировић. Он наводи да „пажљиво ослушкује“ шта поручују грађани са демонстрација које се одржавају у Новом Саду, али да се са њима дубоко не слаже, посебно не са онима који су смене у војвођанском јавном сервису назвали чисткама. „Процеси промена у јавном сервису имају своју форму, која је уређена у складу са Законом. Истекли су мандати ранијим сазивима. О томе се много водило рачуна од стране оних који одлучују у надлежним регулаторним телима, да до краја мандата у потпуности буде поштована ранија одлука када је реч о именовању људи на важна места. Друга чињеница је везана за то да су места у самој структури управљања РТВ Војводине преузели људи из те куће. Нико није дошао са стране, нико није дошао из реда чланова или симпатизера било које политичке странке, макар не у делу оних који су опште познати јавности, који учествују на изборима, који су на изборним листама, који су чланови главних одбора председништва најужих руководстава странака“, рекао је Мировић. Можете ли гарантовати да ти људи нису блиски власти? - Апсолутно могу да гарантујем да нису у тој формалној структури. Да ли мисле на одређени начин и за кога гласају, то не могу да гарантујем. То је њихово право. Трећа чињеница је да сви могу да протестују, сви могу да буду незадовољни. На ове две теме, пошто су те две теме голе чињенице, нисам до сада наишао на неку врсту озбиљне критике. Истекао је мандат једном управном одбору и једном руководству РТВ Војводине. Нико није дошао са стране, већ су на водеће позиције постављени људи из те куће. Јесте, али поменули сте законитост процеса. Управо се чују приговори оних којима је посао да се баве законитошћу, и који тврде да је, на пример, у случају смене бившег првог човека РТВ Војводине Слободана Арежине прекршен закон. Претпостављам да не треба да вас подсећам на шта се конкретно мисли. - Када би се посматрало из угла оних који нас критикују, они су често говорили о томе да нам не требају људи из Београда. То је један врло проблематичан став. - Само желим да вас подсетим како на то гледају наши критичари. Говорили су да нам не треба нико ван РТВ Војводине, да имамо довољно снага у самој кући да правимо професионалан, одговоран, политички неутралан програм са неком модернијом концепцијом. То није од јуче, то се покушава још од првих корака обнове те телевизије, од краја 1999. године, преко разних управа, до данас. Слажете ли се да је прекршен закон? - И када се све у том следу поштује, на неки начин следимо идеје да је то добро, онда се налази форма – да ли је поштована одредба, да ли је могло да се иде са мање или више елемената у тој сувој или грубој форми. О томе не могу да говорим и тиме се не бавим. Ми нисмо одређивали састав Управног одбора на нивоу политичких странака. Ви свакако можете да тражите да се цела ствар преиспита? Не говоримо само о форми зарад форме. Форма је закон. Не постоји документ којим је генерални директор предложио смену, што је по Статуту РТВ Војводине неопходно. - Уколико је било кршења било које форме, наравно да треба да се изврши анализа. Али у суштини, процес је текао на један професионални начин, без уплива политичких странака. Какве вам емоције буде грађански протести? Није мали број људи изашао на улице Новог Сада. - Пажљиво ослушкујем шта ти људе говоре. Имају право да изражавају незадовољство, али ја се са њима дубоко не слажем. Аргументи су на страни оних који су својим професионалним односом, поштовањем процедура, чињеницом да су у самој кући успели да направе оквир, модел и идеју за пословање и деловање РТВ Војводине, тај свој модел представили, добили подршку независних тела и угледних људи који су у Управном одбору. Политичких странака ту нема. Да је ико икада на том протесту рекао да је неко од нових чланова управљачког тима РТВ Војводине члан политичке странке или неко ко је близак или је учествовао на неком форуму који је потписао петицију за подршку неком од актуелних лидера у политичком животу или било шта пронашао, то бих могао да разумем. Овде се ради о сукобу две концепције. У овом тренутку је једна концепција, која је објективнија и умеренија од ове друге, добила подршку независних тела. То поштујем. Да ли вас је забринула реакција која је дошла из ОЕБС-а? Дуња Мијатовић, која је представница ОЕБС-а за медије је изразила забринутост те организације поводом дешавања у РТВ Војводина. - Ми то пратимо и реагујемо на критике, преиспитујемо своје и потезе оних који не зависе директно од наших ставова. Претпостављам да и наше ставове ослушкују. У свему тражимо аргумент више. Ни на који начин и никада не реагујемо на мишљења која су производ неке врсте визије како би нешто требало да изгледа и на који начин би и којим путем нешто требало да се уређује. Једно су чињенице и оквири у којима се крећемо. Мислим да и медијска тела у нашој земљи то морају да поштују. Говоримо о међународном телу, до чијег мишљења се итекако држи. - Држимо до мишљења ОЕБС-а и свих који креирају њихове ставове. Имамо право да изнесемо аргументе, да се супротставимо мишљењу уколико оно није у потпуности прецизно и јасно и уколико не делимо понекад исте ставове. То је наше право. Ми не желимо да се лишимо тог права. Да ли сте се плашили да ће доћи до сукоба и насиља када је организован митинг подршке актуелном уређивачком колегијуму РТВ Војводине? Ми имамо добро сећање на ситуације зване контрамитинг. - Такве сценарије треба избећи по сваку цену. Никада и ни на који начин, нико ко се бави јавним послом и јавним животом и ко учествује у креирању догађаја у јавној сфери, не сме себи да дозволи да дође ни близу до линије која предвиђа било какву врсту конфликта, не само физичког, већ и конфликта у вербалној зони. Незадовољство се може изразити на много начина и треба да се изражава на много начина. У томе треба да будемо крајње толерантни и да поштујемо мишљење других. Не слажем се са мишљењем оних који протестују, али поштујем њихово мишљење. Ослушкујем то шта они говоре и на основу сваког аргумента ћу се трудити да коригујем свој став. Да ли се слажете са утиском да политички говор који долази из Српске напредне странке (СНС), ваше партије, често иде ка томе да подиже тензије у друштву, и до границе ризичног? - Некада подигнемо тензије као реакцију на неистине, некада, а такви случајеви су ретки, чујемо и реч истине. Онда прећутимо, коригујемо, анализирамо. То је део политичког живота. То право да се буде оштар, али у свему ипак професионалан и одговоран, не можете никоме да одузмете, нити то желимо да одузмемо нашим политичким противницима, нити они нама. И ви, у улози независног посматрача који није инволвиран у процес, него као јавни делатник то све прати и реагује, треба нама да дозволите слободу да своју реч искажемо онако како желимо, али и да нас критикујете уколико је та реч прејака, неодговарајућа или уколико долази до границе конфликта или неукуса. Ту се са вама слажем. Доста сте оштри према опозиционим партијама, бившим владајућим у Војводини. На то би требало надовезати актуелна писања у медијима о томе да се, од када сте председник Владе Војводине, преиспитују делатности и рад претходне администрације. На шта сте посебно сконцентрисани? - Концентрисани смо на финансијска средства која су трошена и након избора. Незамисливо је да се и након изборног пораза, после 24. априла, троше финансијска средства. Незамисливо је да се отварају клинике по узору на Потемкинова села у царској Русији, да се са других клиника у Војводини довози опрема. То је био случај са Каменицом 2, 21. априла. Фокусирани смо на разоткривање једног миљеа, који није био само незаконит, него није био ни моралан, ни професионалан. Дан пре него што је изабрана покрајинска Влада, реализовали смо више од 120 милиона динара разних закључака из текуће буџетске резерве. У овом тренутку траје процес ревизије тих закључака да бисмо успели да део одређених финансијских потенцијала којима располажемо усмеримо на праве приоритете. Говорим о трошењу новца који је у власништву грађана, а који није смео да се троши. Хоћете да кажете да се користио последњи воз да се заврше неки послови? - То може и тако да се каже, али ако изгубите изборе, ваљда је логична, морална, професионална, па и политичка ствар да дан након избора честитате победнику и да време до конституисања нове власти проведете у једном минималном техничком мандату, без уговарања обавеза које немају неког великог смисла. Да се то дешавало у некој од иоле развијених земаља Европске уније, то би био прворазредни скандал. Оно што збуњује или забрињава је то што смо до сада гледали велики број кампања против људи из претходне власти, које су се преливале и на правосуђе, а кретале су из медија. На крају од тога ништа није било. Шта нас сада може уверити да се тај сценарио неће поновити? - Нисам говорио о тој врсти одговорности. За ту врсту одговорности нисам надлежан, нити се њом бавим. Бавим се утврђивањем природе модела који сам наследио. Постоје неписана правила. Једно од тих неписаних правила сам демонстрирао управо у овој канцеларији. Позвао сам председника Владе у претходном сазиву и договорили смо примопредају дужности. То не пише нигде. Нигде не пише ни то да би дан након избора, када изборна комисија прогласи резултате и када се отклоне све препреке око тога да ли је било или није било неправилности, они који губе требало да окупе све сараднике и припреме се за примопредају. Нема уговора, нема конкурса, нема јавних набавки након тога. То није питање кривичне одговорности, него питање поимања процеса и одговорности према грађанима. То је све апсолутно у реду. Подсећам вас на нешто друго. На пример, имали смо акцију „Скенер“ (десетине хапшења због сумње на корупцију, прим. аут.), бивши министри су били у притворима, али ништа од тога се није завршило пресудама. Како бисте то објаснили? - Морам пажњу свих нас да усмерим на суд, на тужилаштво, на полицију. Немам довољно информација о тим случајевима који нису у мојој надлежности. Нису у надлежности политике да бих о томе могао да говорим. Да ли се слажете да су медији у кампањама која је вођена у односу на те људе претерали? - Медији увек траже сензацију. Када бих рекао да су медији претерали ви бисте рекли да коментаришем оно што медији раде. Да ли се солидаришете са вашим претходником на функцији председнка Владе Војводине, који је у неким тренуцима заиста био изложен врло некоректној кампањи неких медија, као што је била злоупотреба његовог летовања у Хрватској у време обележавања годишњице хрватске акције Олуја. То је било крајње некоректно. Просто би се морало очекивати да се и ваша партија сложи да је то некоректно и недопустиво. - Зашто мислите да је то некоректно? Отишао је на летовање у Хрватску у моменту када се на десетак или двадесетак километара од тог места догађа прослава једног бруталног чина из 5. августа 1995. године. Не мислим да је то некоректно. Замислите да ја одем са породицом на зимовање на Брезовицу и да се у том моменту, док се скијам у хотелу који је сто метара од стазе на Брезовици, организује прослава бомбардовања Приштине из 1999. године. Ја се скијам и ви сада као новинар хоћете да браните чин мог скијања у том тренутку. Имам обавезу према људима који су ме бирали, према грађанима који имају неке емоције. Морамо мало другачије да се понашамо, него као неко ко је потпуно слободан и ко би могао то да изведе и да каже да нема ништа са тим што ови у хотелу славе независност, или што ови на 30 километара од Бриона славе Олују. Наша улога је сложенија и тежа. О томе морамо да водимо рачуна. Сложенија је уколико гледамо каква је прошлост СНС-а. Настали сте из Српске радикалне странке (СРС). Како објашњавате ваш изборни успех у мултинационалној средини каква је Војводина? - Говорили смо истину и људи нам верују. Верују нам и припадници националних мањина и заједница. Како поверовати да сте превазишли радикалску прошлост? - Превазишли смо кроз самоиспитивање, кроз анализу онога што смо чинили, кроз прихватање свих грешака или већине грешака. Чинили су и други грешке. Било је грешака и на страни политичких странака националних мањина и заједница, али то нису грешке толиког значаја и обима као што могу бити грешке оних који представљају већински народ. То је увек већа и снажнија одговорност. Успели смо да разговором и заједничким промишљањем утврдимо стазе за будућност, посебно политиком председника Владе Србије Александра Вучића и председника мађарске Владе. Шири је контекст. Контекст који треба да доведе до трајног и свеобухватног изласка из тих замршених међунационалних односа који су имали одређену дозу тензије, не од јуче, већ од времена краја Другог светског рата. На том трагу смо, корак по корак, градили односе. Данас председник Скупштине Војводине Иштван Пастор и ја комуницирамо на недељном нивоу. Колико вам је у томе помогла сарадња коју имате са партијом Виктора Орбана, премијером Мађарске? Како бисте описали сарадњу СНС-а и његове Владе и странке? - Та сарадња која је искрена је помогла. И једни и други су хтели да затворе странице из прошлости. Ми смо за окретање ка будућности. За то је потребна храброст, снажна воља и потребна је одговорност за садашње и будуће генерације. И једна и друга политичка странка, и ФИДЕС и СНС, су успеле то да учине. То је добар пример за односе са другим владајућим странкама у другим земљама. После шеснаест година дошло је до промене власти на челу Војводине. Период који сте провели у кабинету премијера Војводине је релативно кратак. Шта су вам најважније импресије? У ком правцу идете? - Моји први утисци везани су за стање система у покрајинској администрацији и у делу установа јавних предузећа и служби за које је Покрајина надлежна. Приметио сам одређену учмалост. Могао бих то да дефинишем и као учмалост у свим нашим администрацијама. Али ипак, због шеснаестогодишњег периода владавине једне политичке странке или једног политичког савеза, осећа се замор модела који је био присутан. Наша прва обавеза, а тиме смо се и највише бавили у последње две недеље колико траје мој и мандат мојих сарадника, јесте да покренемо многе ствари и да покушамо да, новим идејама и новим људима, присутну и приметну учмалост ставимо у окриље политичке историје. То неће бити лако јер то неће бити само питање политичког процеса, него и питање организације целог система. Како бисте описали модел који је претходио и модел који ћете ви градити? - Досадашњи модел је подразумевао политичко – бирократски утицај на све процесе у Војводини, посебно на оне за које је надлежна покрајинска администрација. Желимо да направимо пословни модел који ће излазити у сусрет потребама, без обзира на то шта мисли политичка странка, политичар, да ли му се то свиђа или не. Битни су нам пре свега приоритети према објективним потребама, а не приоритети према утицају странке и члана Владе. На пример, у последња три месеца имали смо безброј захтева здравствених установа да се решавају питања поправке медицинских апарата, одређених хитних набавки за елементарно функционисање болница и здравствених установа. Те одлуке покрајинска Влада није доносила, већ је доносила одлуке које су мање значајних приоритета због утицаја странака и коалиционих односа. То желимо да променимо. Онда свако може да мери да ли смо у односу на општи приоритет донели праву одлуку, и да ту политика има тек секундарни значај. Можете ли објаснити по ком принципу и како ће се утврђивати тих фамозних седам одсто из републичког буџета за Војводину? - У овом тренутку немам много тога да објасним јер ће то бити предмет дијалога Министарстава финансија и Секретаријата за финансије. Природно је да се ми боримо за што већи износ средстава који треба да се уложи у развојне потребе у Војводини. Истовремено, за разлику од наших претходника, и као економиста и као неко ко је близак сарадник премијера Александра Вучића, имам пуно разумевање за укупну консолидацију јавних финансија. Крећемо се између та два репера, између те две реке. Једна је да желимо што више средстава за Војводину, а друга је да разумемо потребе које Влада Србије има за најаву повећања. Зашто је тих седам посто толико компликовано? Како бисте то објаснили грађанима Војводине? - Није компликовано, него није уређен систем. Нико не уме да утврди принцип? - Не само то, није уређен систем, није донет Закон о финансирању. Да је донет Закон о финансирању још 2006. године, од новог Устава Србије, ми бисмо ту тему имали као оперативну дневну тему, а не као тему концепције. Због тога и даље постоји потреба да се уради закон који то треба да реши, да реши елементе за нови Закон о финансирању. Данас је ова друга река велика и снажна. Имамо веће проблеме него што смо их имали 2006. године. Велики је степен задужења, што је оптерећење за укупан буџет јер смо усред процеса консолидације. Излазак из тог процеса подразумева повећање плата за одређене категорије и повећање пензија што смањује фонд из кога ми можемо да добијемо средства за бржи развој Покрајине. Имамо, ем неуређену област, ем смо усред процеса који квари укупну могућност да што више средстава добијемо за Покрајину. То је чињеница. Нама нико не може да замери што се за Војводину боримо и што желимо да она буде најразвијенија. Питање аутономије Војводине је, показало се и у последњој деценији, осетљиво за све, па и за оне који су раније били на власти и тврдили да им то није посебно осетљиво. Које су по вама границе аутономије Војводине? - Границе аутономије Војводине су уређене постојећим Уставом. Нису у потпуности и у свему дефинисане Законом о надлежностима, али су уграђене и у Статут Војводине. У будућности се кроз дијалог може доћи до модела аутономије који подразумева учешће представника парламентарних странака, цивилног друштва и привреде. И Европске уније? - На крају. Најбоље је да ми сами, без Европске уније, утврђујемо своју кућу и да сами уређујемо односе у њој. Присталица сам организованијег и смисленијег оквира за бржи економски развој Војводине. Нисам присталица стварања неке политичке и параполитичке класе. О томе сам говорио у свом говору на седници Покрајинске скупштине. Када је реч о бржим механизмима за економски развој, могуће је на још издашнији, организованији и бољи начин координирати све елементе централне, покрајинске, локалне и међународне власти. У том смислу ће се и водити дијалог о аутономији. Он је вођен, и деценијама иза нас, водиће се и у будућности. Од мене немојте очекивати да заступам тезе оних који су изборе изгубили. А то су тезе о извршној, судској и законодавној власти. Ако говоримо о елементима за бржи економски развој, ту сам прави саговорник.