Вести

МИРОВИЋ: ИНФРАСТРУКТУРНИ БУМ У ВОЈВОДИНИ

Након покрајинских избора, на којима је Српска напредна странка освојила убедљиву победу, а грађани Војводине казнили Демократску странку, која је управљала северном српском покрајином више од деценију и по, и због лоповлука, бахатости и неодговорности, свели је на свега неколико покрајинских посланика, за председника Владе АПВ изабран је Игор Мировић. У разговору за „СНС Информатор“ Мировић каже да се постепено упознаје са ситуацијом у покрајинској администрацији, коју претходници нису оставили у завидном стању. - Влада АПВ, на челу са Бојаном Пајтићем, функционисала је последњих година инертно, као и комплетна администрација и руководство, са изгубљеним сваким осећајем да је улога Владе да буде у служби народа. * Колико је било злоупотреба и шта највише замерате свом претходнику? - Сваку злоупотребу замерам. Један од примера, поред Каменице 2 и целе те неукусне политичке промоције уочи избора, је и тај да је 120 милиона динара потрошено, одлукама Покрајинске владе у техничком мандату, из дела средстава вишка за рад Покрајинске изборне комисије. Можда се не може оспорити легалитет целог тог процеса, али се може оспорити суштина, а то је да су средства морала да буду усмерена према корисницима којима су заиста била потребна, а не према приоритетима који су наведени у одлуци о распоређивању средстава. * Шта се дешава са Каменицом 2, коју је Бојан Пајтић „отворио“ током предизборне кампање? - Отварање Каменице 2 за време Бојана Пајтића, заправо, није ни било, јер за рад те установе још увек недостаје опрема вредна десетак милиона динара. Претходна власт, која је два дана уочи избора 21. априла организовала свечано отварање, тог дана подсмевала се пацијентима, јер објекат у том моменту није био спреман. Пред само отварање део опреме донет је из других делова Института, а касније је враћен. Кад смо ушли на Институт, након два месеца од свечаног отварања Каменице 2, није био у функцији ниједан апарат. * Шта ће бити приоритети нове покрајинске Владе? - Један од првих корака ове Покрајинске владе била је управо хитна поправка ангиоапарата, за шта је издвојено 6,4 милиона динара са текуће буџетске резерве. Статистички подаци Института за јавно здравље Војводине указују да је у 56 одсто случајева смртни исход изазвао инфаркт или нека друга кардио-васкуларна болест, што је фрапантно и за шта се трудимо да у што краћем року нађемо решење. Један од следећих корака је да ће ребалансом буџета бити одвојена средства за две ангио сале, које ће бити смештене у неку од две опште болнице у Војводини, а кандидати су болнице у Суботици, Сомбору и Зрењанину. Приоритете ове Покрајинске владе поделили смо на три основна принципа. Први - јасна подела надлежности заснована на Уставу и предвидив модел финансирања економског развоја уз поштовање принципа стабилности. Други – принцип комплементарности у доношењу одлука у економској сфери, посебно у делу подстицаја равномерног регионалног развоја. Трећи принцип – окупљање око пројеката кроз концесије, приватно-јавна партнерства, приватне иницијативе, у транспарентном и законитом моделу. * На које велике инфраструктурне пројекте могу да рачунају грађани Војводине? - Покрајинска влада, пре свега, укључиће се у реализацију великих државних инвестиција на територији Војводине: пруга кроз Војводину, пруга Београд – Будимпешта, припрема пројекта и почетак радова на изградњи аутопута Нови Сад - Рума, Београд – Зрењанин, Београд - Вршац – Темишвар. У врло конструктивном разговору који смо обавили са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наишли смо на велику подршку и настојаћемо да заједно реализујемо постојеће велике пројекте који су у току - Жежељев мост, зграда Радио-телевизије Војводине, Народно позориште у Суботици... * Да ли имате план за оживљавања мање развијених војвођанских општина? Где је најалармантнија ситуација? - Алармантно стање је у више од петнаест општина, чији је развој био на маргинама политичког и економског деловања. Усмерићемо инвеститоре у локалне самоуправе које спадају у мање развијене и успећемо да посебно у тим општинама подстакнемо развој пословног амбијента, јер девет општина у Војводини, у последње две године, није добило никаква средства. Циљ нам је да свака општина има припремљених 10 пројеката, са којима ће моћи да конкурише за средства из европских фондова, јер буџети на локалном, покрајинском и републичком нивоу неће бити довољни за све и потребно је окренути се екстерним изворима финансирања. * Како унапредити и осавременити пољопривредну производњу и подстаћи извоз? - Пољопривреда се може оснажити ефикасним коришћењем земљишног фонда, подстицањем развоја агробизниса, оснаживањем малих породичних газдинстава, одржавањем канала и наводњавањем, електрификацијом атара и промовисањем локалних и регионалних брендова пољоривредних производа. Један од корака којима је Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство пружио подршку је потписивање 147 уговора са регистрованим пољопривредним газдинствима. Укупна вредност ове инвестиције за наводњавање износи нешто више од 145 милиона динара, а од тог износа, 55.186.055 динара су бесповратна средства из покрајинског буџета. Овим уговорима омогућили смо да се реализује наводњавање на површини од 935 хектара и тиме је пружена значајна помоћ нашим пољопривредницима. * Да ли ће АПВ више улагати у развој туризма, посебно у сеоски туризам, који је озбиљан извор прихода у околним државама? - У току ове године, у складу са тренутним финансијско-правним оквиром, као и планираним средствима за наредну годину, сагледавамо подстицајна средства и мере у циљу привредног раста и унапређења превасходно туристичких садржаја. Тежишне тачке даљег рада Покрајинске владе су, пре свега, агроиндустрија и пољопривредна производња, затим привреда и експанзивни развој туризма. * Најавили сте изградњу нове зграде Радио-телевизије Војводине. Где ће се она налазити и када ће бити подигунута? - Руководство Радио-телевизије Војводине сачинило је предлог пројекта, у коме је дат преглед имовине РТВ и изградње новог објекта, његове опште карактеристике и програм финансирања инвестиционог пројекта.Покрајинска влада прихватила је предлог пројекта изградње пословног објекта Јавне медијске установе Радио телевизије Војводине и, као иницијатор и партнер пројекта, задужила је Управу за имовину АП Војводине да утврди активности које је потребно предузети за изградњу нове зграде Радио-телевизије Војводине на Мишелуку, на месту где је 1999. године срушено претходно здање,током НАТО бомбардовања.